Аутономија, али стварно

(Аутономија - именица, од грчког autonomia : независност, слобода; дословно сопственост)

Кратки коментар на одлуку Уставног суда о неуставности суштинских чланова Статута Војводине: корак у правом смеру, али тек први. Мој став о том питању се није променио од 2009.

Неизводљиво? Само ако сами себе убедите да је незиводљиво. Када су Броз и његова камарила цртали границе унутар СФРЈ - у духу поделе коју су у априлу 1941. тенковима спровели нацисти и њихови савезници - нису размишљали шта је оствариво. Шта су хтели, то су покушали да ураде. Па ако прође, прође. И много им је прошло, нажалост, само зато што су успели да убеде народ да је њихова воља неминовност.

Аустро-Угарска

Нису ови данашњи Војводиндијанци никакве „комуњаре“; њихова мотивација, баш као и Брозова ономад, нема толико везе са комунизмом колико са србофобијом и носталгијом за непрежаљеном црно-жутом монархијом. Пуна су им уста прогреса, ЕУропских вредности, демократије и тако даље, а у ствари су најобичнији аустроносталгичари. Па што се онда лепо не преселе у Мађарску, Хрватску или Крањску - пардон, Словенију - ако се тако осећају? Зато што ем знају да би тамо били трећеразредни поданици, ем што хоће да од српске земље направе лични феуд, а од Срба неки нови, њима поданички народ.

Ако вам је животни циљ да постанете хортијевски коњушари, изволите па им се придружите. Али ако хоћете да останете слободни људи, онда морате да се беспоштедно борите и против њих, и против окупације остатка Србије - била она жута, црвена, црна, ових звездица или оних. Свеједно.