„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

среда, 14. август 2013.

Помоз, Боже, јаднијем Србима

Око Соколово, бр. 83
српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(фото: Самсон Чернов)
Има ли границе издајству Државног Дна? Сваког дана и сваке недеље се то питам, и сваки пут стиже исти одговор: нема. Али чак и да има,они су давно прешли границу толеранције сваког разумног човека. Отуд вероватно мисле да су успели да до те мере избезуме несрећни народ којим владају, да ће трајати довека. Односно, до последњег Србина. А труде се да тај час дође што пре.

Није им довољно што служе странцима, већ их сада отворено доводе у владу. Наговештаје да би Државно Дно могло да запосли настраног банкара Доминика Строс-Кана,   Стефан Каргановић с правом назива дављењем Србије у септичкој јами. А и Србин им ваља, ако је претходно скуван у америчком лонцу; мада Бранко Жујовић чисто сумња да ће Лазар Крстић бити нови Лаза Пачу.

Настављајући са политиком поробљивачке урбанизације, (окупирани) Београд једе Србију, вели Ратко Дмитровић. Убија се и културни идентитет, форсирањем латинице као „богатства“, према чему је оправдано сумњичава Маја Радонић.

Да би заокружили предају окупираних територија, Државно Дно тера преостале Србе да изађу на „косовијанске“ изборе 3. новембра. То су намерили да буде „датум“ коначног српског пораза, пише Александар Ђикић. Ако желе да опстану, подсећа Александар Павић, Срби ту непристојну понуду морају одбити.

Непријатељ не мирује ни са леве стране Дрине: Синиша Љепојевић пише о истинама и заблудама о РС, и сматра да највећа опасност долази из Београда.

Ако све ово скупа личи на повампирење аустроугарског плана о затирању Срба од пре сто године, то није нимало случајно. Дмитриј Седов подсећа на пророчанске речи Јарослава Хашека, писца „Доброг војника Швејка“.

Део пакленог аустроугарског плана била је и пропаганда о „Великој Србији“, коју данас форсира америчка Империја и њен квислиншки култ. Тај мит и његове заговорнике народским језиком разбија Рајко Васић.

Управо зато не треба губити наду. Јер шта се оно десило са Аустро-Угарском? Где је сада царство Османово? Хитлеров тисућугодишњи Рајх? Британска империја над којом сунце никад не залази? Баш у покушајима Империје да економски задави Србе могла би се наћи прилика за свргавање Државног Дна, мисли Жељко Цвијановић.

Завршио бих овонедељни преглед речима Дејана Косановића:
„Срби су чудесан народ, кад се најмање надаш – он изненади. Срби су и непокоран народ – били верници, неверници, левичари или десничари . Вековима су нас клали, вешали, стрељали, преводили у друге вере и нације и опет постојимо и постојаћемо, јер Срби су, бре, народ. Државотворан. “

Нема коментара: